<< 03/2008 >>
nedponutosricetpetsub
01
02030405060708
09101112131415
16171819202122
23242526272829
3031
16.03.2008.

Kurs engleskog jezika

Mnogo sam se sekirao - I AXED MY SELF VERY MUCH.
Pricam sam sa sobom - I'M TALKING ALONE WITH THE ROOM.
Racunaj na mene - CALCULATE ON ME.
Cekanje u redu za hljeb - WAITING ALL RIGHT FOR BREAD.
Ko te sljivi - WHO PLUMS YOU.
Ko te sisa - WHO CUTS YOUR HAIR.
Nosi se - CARRY YOURSELF.

Tekuca pitanja - LIQUID QUESTIONS.
Od malih nogu - SINCE THE LITTLE LEGS.
Malo prije - SMALL BEFORE.
More bre - SEA, BROTHER.
Voditi racuna - TO LEAD THE BILL.
Samoubica - ONLY KILLER
Napet sam - I'M ON FIVE.
Hajde da igramo karte - LET'S PLAY TICKETS.
Dijelim vase misljenje - I DIVIDE YOUR OPINION.
On je svjetla tocka - HE IS A BRIGHT FULL STOP.
Spetljao se s njom - HE LOOPED HIMSELF WITH HER.
Zelim se nasloniti na tebe - I WISH TO ELEPHANT ON YOU.
Sta ti pada na pamet - WHAT IS FALLING ON YOUR BRAIN.

Pucali smo od smijeha - WE WERE SHOOTING FROM LAUGHTER.
Pijan je ko majka - HE IS DRUNK AS A MOTHER.
On je velika marka - HE IS A BIG STAMP.
Iz cista mira - OUT OF CLEAN PEACE.
Fotokopije - FOTO-WHO-DRINKS.
Upala misica - THE INFALL OF A LITTLE MOUSE.
Supruga - ARE-RAILWAY.
Blago tebi - TREASURE TO YOU.
Veni, vidi, vici - FADE, SEE, JOKES.
Sve sto je izgubljeno, moze se povratiti - EVERYTHING THAT IS LOST CAN BE THROWN UP.
Pop-pjevac - PRIEST-SINGER.
Sve je gore i gore - EVERYTHING IS UP AND UP.
Sranje kroz gusto granje - SHITTING THROUGH A DENSE BUSH.
Sarajevo - SARA IS AN OX.
Dedinje - HE BELONGS TO GRANDFATHER
Mali Losinj - LITTLE BAD CITY.
Skoplje - CASTRATION CITY.
Neda Ukraden - NO YES STOLEN.
Ruzica Sokic - LITTLE ROSE LITTLE JUICE.
Slobodan Milosevic - FREEMAN GENTLEFUCK.
Alija Izetbegovic - BUT I AND BROTHER-IN-LAW ESCAPE.
Mirjana - PEACE I ON.
Tugomir - SADPEACER.

16.03.2008.

Anđeo Smrti

Moje ime je Majkl Trevis. Svih ovih godina bavljenja novinarstvom, sem dosadnih zadataka i rutinskih reportaza, nista interesantno mi se nije dogadjalo. Do pre dve noci…Dobio sam cudno pismo od mog sefa Pola Karsona. U pismu je bila slika kuce koju moram obici i jos recenica ,,Nesto se cudno dogadja tamo. Izvideti”. Dozvolio sam sebi da se upitam sta bi se moglo dogadjati u ovoj naizgled, mirnoj kuci. U celoj stvari je bilo necega intrigantnog i zato sam odlucio da odmah sutradan ispitam stvar.
Dok sam se priblizavao kuci,svakodnevni predeo smenjivao je sumoran, siv pejzaz, slican urliku neke izgubljene duse. Crna trava slagala se sa sivim nebom, iznenada punim oblaka. Sve to ulivalo mi je trnce u kosti. Misleci o tome, stigao sam do kuce. To mesto je izgledalo kao kuca puna duhova i vampira iz horror filmova. Polako sam kolima usao u garazu i zatvorio polu-slomljena vrata uz veliku skripu. Garaza je bila u haosu ne odajuci nicije prisustvo. U dnu su se nalazile metalne, oronule stepenice koje su vodile najverovatnije do gornjeg sprata. Uplasen, krenuo sam njima. Vodile su u hol prepun prasine. Bilo je dosta soba. Odlucih da udjem u prvu. Polako, prislonio sam saku na zardjalu , metalnu kvaku; Srce mi je lupalo kao nikada do tada. Zapitao sam se sta me moze sacekati iza tih vrata. Kroz hodnik protutnjila je strahovita skripa velikih vrata. Na moje cudjenje soba je bila sredjena. Usao sam, odmah zatvorio i zakljucao vrata.
Um je poceo da mi se napreze, mucila me je misao da ovde neko zivi. Iako sam je odbacivao stalno se vracala. Presao sam sobu i stigao do prozora. Pogledao sam napolje i video da je mrkla noc. Legao sam na krevet i zaspao. Kada sam se probudio bila je zora. Celo prepodne proveo sam istrazujuci kucu. Bilo je zaista puno prostorija:
-Kuhinja: Sa zardjalim starinskim predmetima i cesmom
-Pet spavacih soba: Sve lepo sredjene sa krevetom, foteljom, policom i lampom.
-Tri kupatila: U kojima je svuda bilo pomalo vode, dokaz da je neko ziveo ili zivi ovde.
-Vinski podrum: Prepun starog vina iz ’50, fina berba, otvorio sam jednu i otpio jedan gutalj, odmah sam osetio starost tog alkohola.
-Trpezarija: Posudje i case od zlata.
-Biblioteka: Sa dosta knjiga o umetnosti i dijamantima.
-Radna soba: Pronasao sam stvari koje su me zanimale o kuci i njenom vlasniku:
-Vlasnik: Grof Gregori Tompson.
-Sagradjena: Godine 1796 .
-Ulica: Dzordza Vasingtona 54.
-Rodbina: Ludi Stric Kristifor.
-Incidenti u kuci: Desetoro ljudi ubijeno ukljucujuci grofa.
-Izvestaj o incidentu: Na mestu zlocina nadjena rascerecena tela bez krvi, i tragovi celjusti. Stric Kristifor uhapsen i onda posle pet dana izvrsio samoubisvo u zatvoru. Sve to je bilo veoma cudno. U trenutku koji je usledio kroz kucu je prostrujao je prodoran krik i krckanje kostiju. Potrcao sam ka biblioteci i tamo video delo necega neljudskog. Telo, ustvari preostala polovina onoga sto je nekada moglo da se nazove covekom jos uvek je davalo znake zivota. Pomogao sam mu i on mi je rekao vazne informacije: ”Moje ime je Dzon Nikolson. Bezi odavde i ne osvrci se. Zaboravi sve o tome. Ako ne pobegnes Cupakabra ce te stici! Taj demon ziv je preko hiljadu godina. Bezi…’’ - i tada je umro. Cupakabra! Kakve gluposti. Razmisljajuci o tome krenuo sam ka garazi. Ni sekundu kasnije zaculo se: Hahahahaha…i to ne ljudsko. Tada sam znao da mi je sudbina zapecacena i da cu umreti u ovoj kuci. Zatim je usledio jos jedan grozomoran vrisak koji je sada poticao od lepseg pola. Uleteo sam unutra i video polomljenu zenu koju je pocelo da jede neko cudoviste obliveno sluzom, zuba dugackih po deset inca. Znaci Dzon nije lagao taj demon zaista postoji! Okrenuo se ka meni i skocio lomeci mi levu ruku. Uspeo sam da ga odgurnem, ali on se okrenuo i pobegao. U pocepanoj odeci ove zene nasao sam licne dokumente. Njeno ime je bilo Marija Lekin, zanimanje novinar. Neki papir na kome pise da su ona i jos dva coveka iz Njujork Tajmsa posli u istrazivanje kuce. Imena ove dvojice su bila: Dzon Nikolson i Pol O’ Rurk. Znaci, jedan je jos uvek ziv. Odlucio sam da ga potrazim. Brzo sam ga nasao u jednoj od soba dok je spavao. Probudio se i skocio kao da vidi cudoviste. Moj glupi sarkazam! Upoznao sam ga i rekao mi je da se u podrumu nalazi na sredini poda nalazi vatreni pentragam koji ne moze da se ugasi jer je napravljen od vatrene moci meteora koji se pojavljuje jednom u hiljadu godina. Odlucio sam da odem dole i istrazim to. Zamolio me je da ostanem sa njim u sobi. Zaspao sam i ujutru saznao da je otisao u beznadje. Izlazeci iz sobe pronasao sam knigu ciji je bio naslov ’’Nepoznata dela prirode” od Luisa Mek Bejna. Malo sam prelistavao, ovu polu- istrulelu knjigu, sve do strane 129, i do odredjene fotografije na toj stranici. Na slici je bio Cupakabra. Pisalo je da se pojavljuje 2 puta u 100 godina i ostaje na zemlji 5 meseci hraneci se ljudskom krvlju. Ovo cudoviste napravio je nenormalni profesor Alambik i nazvao ga latinskim nazivom Maximum Malum sto znaci najvece zlo. Da bi se ubilo, mora se ubosti glogovim kolcem u venu na levoj ruci. Vratio sam knjigu na neku policu i nastavio svoj sigurni put u smrt. Izasao sam napolje i nasao suvi glog iza kuce. Zaista nisam razmisljao odakle glog iza kuce, ali uostalom nije ni bilo vremena. Ohrabren, krenuo sam u podrum i nasao kosti O’ Rurka. Zgrozio sam se zato sto sam video krvavo oko koje je lezalo na podu. Malo ispred naisao sam na “njega”. Podigao je preteci ruku u nameri da me udari. Poceo je nesto da prica dok sam ja sve vreme gledao u njegovu levu venu koja je pulsirala kao da je ona sama disala ubrzanim ritmom. Znajuci da sam ionako mrtav ocajnicki sam se bacio na venu… ”I to je poslednje cega se secam” - rekao sam inspektoru Lesonu. Izgleda da me je neko izvukao kada je kuca pocela da se rusi. Uspeo sam da ubijem Cupakabru, zatvorim portal i zadobijem jak udarac u glavu. Ali osecao sam da moje avanture nisu gotove…

16.03.2008.

Dijete

U jednom malom gradu je živio mladi bračni par, Marko i Ivona sa svojim petogodišnjim sinom Nikolom. Oni su često odlazili vikendom u svoju vikendicu na jezeru. Jednom Ivona nije mogla ići, pa su otišli sami Marko i njegov sin. Marko je malo previše popio i nije ni primijetio da se njegov sin utapa u jezeru. Kada je primijetio da nema njegovog sina, brzo je došao k sebi i odmah ga počeo tražiti. Kada je pogledao u jezero, vidio je beživotno tijelo njegova sina kako pluta po jezeru. Pokušao ga spasiti, ali više nije ništa mogao.

Kada je to doznala njegova žena, ona ga je zauvijek krivila za to. On je rekao da on nije ništa mogao učiniti i da ne može njega kriviti za tu nesreću. Njih dvoje više nisu mogli ostati u svom gradu, zbog toga što je tu bilo previše uspomena na sina, pa su se odlučili preseliti u drugi grad, Ličku Rječinu. Prodali su svoju staru kuću i vikendicu i kupili su jednu kuću u Ličkoj Rječini.

Nedugo nakon useljenja, često ih je noćima budio dječji plač. Ali nikako nisu uspjeli saznati odakle dopire taj plač. Kada bi krenuli da čuju odakle dolazi plač, on je brzo prestao. Oni su nastavili spavati. Mislili su da netko od susjeda ima dijete, i da ih njegov plač budi.

Nakon nekoliko dana kada im je to postalo već čudno, pitali su sve susjede da li imaju dijete ili da li čuju plač, ali nitko od susjeda nije imao dijete, a nisu ni čuli plač.

Jedne noći probudila se samo Ivona i ona se digla iz kreveta da vidi odakle taj plač dolazi, ali ovaj put nije prestajao brzo. Zvuk plača je vodio Ivonu do jedne male sobice na tavanu. Kada je otvorila vrata od sobe, u sobi je vidjela samo sjenu jednog djeteta. Ivona je upitala dijete zašto plače, a dijete je počelo glasnije plakati, a nakon toga počelo nešto nerazumno govoriti. To je postajalo sve glasnije i glasnije i već se moglo razumjeti da je dijete reklo:

''Tata je kriv! Tata je kriv! Tata je kriv! Tata je kriv! Tata je kriv!''

Kada je Ivona to čula, a već je sama krivila Marka za sinovu smrt, potpuno je izgubila kontrolu nad sobom i otišla je u kuhinju. Uzela je nož i otišla kod muža u sobu i počela ga je bosti nožem i vikala: ''Ovo je za Nikolu!!!''

Kada je Ivona vidjela što je učinila, znala je ne smije zvati policiju, jer bi ju sigurno osudili za ubojstvo. Odvukla je njegovo tijelo u podrum, izbacila svu hranu iz zamrzivača i stavila je njegovo tijelo unutra. Počistila je svu krv u kući. Sljedeći dan je rekla susjedima da je Marko otišao poslovno iz grada.

Sljedeću noć je ponovno čula dječji plač i ponovno otišla gore. Tamo je opet vidjela sjenu djeteta i ponovno je čula:

'' Tata je kriv! Tata je kriv! Tata je kriv! Tata je kriv! ''

Sada joj nije bilo jasno što sada dijete hoće. Ona je rekla: ''Osvetila sam se za tvoju smrt, što sada hoćeš da učinim?''. Dijete je odgovorilo: ''Učini mu ono što je on učinio meni.''

Ivoni nije bilo jasno što treba učiniti. Sljedeći dan dok je razgovarala sa susjedom saznala je da su bivši stanari imali dijete koje je nestalo i nikad nije pronađeno. Ako ju zanima više o tome, trebala bi pitati bivše stanare. Rekla joj gdje oni žive.

Ivona je odmah otišla kod njih i pitala ih što je bilo s djetetom, na što su oni odgovorili da ni oni ne znaju. Rekli su da ga je policija tražila godinu dana ali ga nije uspjela pronaći.

Ivona im nije vjerovala, pa se malo propitala kod susjeda. Oni su rekli da je otac često tukao dijete i zatvarao ga u sobu na tavanu. Majka je uvijek bila protiv toga, ali je on i nju tukao, pa se ona nije smjela previše buniti. I rekli su još da se govori da je otac ubio dijete.

Ivona je sljedeću noć otišla gore u sobu i pitala dijete što treba učiniti. Dijete je samo govorilo: ''Ruže u dvorištu. Ruže u dvorištu. Ruže u dvorištu.''

Sljedeće jutro Ivona je otišla u dvorište do ruža i tamo je sve izgledalo normalno, a onda je počela kopati kod ruža i našla je kosti. Odmah je posumnjala da su to kosti djeteta. Odnijela je kosti odmah policiji. Policija je otkrila da su to kosti nestalog djeteta. Policija je odmah uhitila majku i oca djeteta.

Ivona je otišla na tavan u sobu i dijete joj je samo reklo: ''Sada sam slobodan. Hvala.''

Nakon što je to rekao nastala je jaka bijela svjetlost u sobi i kada je nestala, soba je izgledala potpuno normalno.

Nakon što joj je umrlo dijete i nakon što je ubila svoga muža bez pravog razloga bila je u prevelikoj depresiji i uzela je onaj nož s kojim je ubila muža i počinila samoubojstvo.

Sljedećeg jutra stražari su pronašli u ćeliji oca djeteta očevo beživotno tijelo s veoma bolnim izrazom lica. Mrtvozornik je otkrio da je umro od nedostatka kisika, baš kao da je sahranjen u zemlju živ. Majka je puštena iz zatvora zbog nedostatka dokaza protiv nje.
Policija je pronašla tijela Marka i Ivone u kući. Kuća je poslije prodana nekom mladom bračnom paru.

Mudrost dana

Poštenje i logika su nekad na različitim stranama, a obje su potrebne.


Klikni za pregled velike slike

H Next Party


243173